Аннотация

Хулоса

Баланд бардоштани самаранокии истифодаи технологияи мембранавӣ, ки аз ҳисоби ташаккули интихобии устухон, ки раванди регенератсияро тақвият медиҳад ва метезонад ва ҳамзамон имкон медиҳад, ки дар минтақаҳои назди нуқсонҳо бофтаҳои регенеративии якхела ҳосил шаванд.
 

Мавод ва усулҳо

Дар давраи аз соли 2020 то соли 2025 дар шӯъбаи ҷарроҳии ҷоғ-рӯи Маркази миллии тиббии “Шифобахш” дар маҷмӯъ 32 нафар беморон бо ташхиси “Гайморитҳои сӯрохии одонтогенӣ” бистарӣ шуданд. Сину соли беморон аз 20 то 60 сола мебошанд, мардҳо 15 (45,5 %) ва занҳо – 18 (54,5 %) – нафарро ташкил медиҳанд. Беморон ба ду гурӯҳи баробар тақсим карда шудаанд. Дар гурӯҳи назоратӣ – 16 (48,5 %) нафар, амалиёти бартараф намудани сӯрохии ҷавфи ҷоғи боло бо усули маъмулӣ ба роҳ монда шудааст. Гурӯҳи асосӣ низ аз 17 (51,5 %) нафар иборатанд, ки амалиёти бартараф намудани сӯрохии ҷавфи ҷоғи боло бо усули пешниҳодгаштаи кафедра ба роҳ монда шудааст. Дар вобастагӣ аз номгӯи бемориҳо тақсимоти беморон чунин мебошад: - синусити шадиди одонтогении сӯрохшудаи ҷавфи ҷоғи боло (СШОСҶҶБ) – 13 (39,4 %) нафар; - синусити музмини одонтогении сӯрохшудаи ҷавфи ҷоғи боло (СМОСҶҶБ) – 20 (60,6 %) – ро ташкил медиҳанд. 
 

Натиҷаҳо

Табобати ҷарроҳӣ ва таҳқиқотҳои рентгенологӣ дар 13 (39,4 %) бемор периодонтити музмини гранулематозӣ, дар 12 (36,4 %) бошад, периодонтити музмини гранулатсионӣ ва дар 8 (24,2 %) беморон бошад, кистагранулёма ҷой доранд. Дар афзоиши синуситҳои одонтогенӣ ҷои аввалро дандонҳои курсии 1-ум (16, 26) – 14 (42,4 %) нафар, дар ҷои дуюм – дандонҳои курсии хурди дуюм (15, 25) – 9 (27,3 %) нафар, ҷои сеюм курсиҳои калони дуюм (17, 27) – 6 (18,2 %) ва ҷои охирро дандонҳои курсии сеюм, ки дар 4 (12,1 %) бемор мушоҳида гаштаанд, ишғол менамоянд. Дар гурӯҳи санҷишӣ  синусити шадиди одонтогении сӯрохшудаи ҷавфи ҷоғи боло (СШОСҶҶБ) дар 5 (15,2 %) ҳодиса муайян гаштааст, дар беморони асосӣ бошад, ин нишондод ба 8 (24,2 %) мерасад. Синусити музмини одонтогении сӯрохшудаи ҷавфи ҷоғи боло (СМОСҶҶБ) бошад дар беморони гурӯҳи санҷишӣ дар 11 (33,3 %) ҳолат ва дар гурӯҳи асосӣ бошад, дар 9 (27,3 %) ҳолат мушоҳида гаштааст. Оризаҳои пас аз ҷарроҳӣ дар гурӯҳи санҷишӣ – 5 (15,2%) ва дар гурӯҳи асосӣ – 1 (3,0%) ҳодисаро ташкил медиҳад.
 

Хулоса

Бартарии усули пешниҳодгардида дар он аст, ки имкони боэътимод маҳкам кардани сӯрохии ҷавфи ҷоғи боло ба амал меояд, оризаҳои пас аз ҷарроҳӣ камтар мешаванд, хавфи аз нав хуруҷ кардани беморӣ бартараф ва мӯҳлати бистарӣ дар беморхона кам карда мешавад. Илова бар ин, дар давоми 3-4 моҳи пас аз ҷарроҳӣ имкони насб намудани имплантатҳои дандонӣ ба амал меояд ва муҳимтар аз он, нуқсонҳои гуногуни устухонии ковокии даҳон бартараф карда мешаванд.
 

Калимаҳои калидӣ

ҷавфи ҷоғи боло синусит сӯрохшуда мембрана хӯлачаҳои никелид-титанӣ заррачаҳои устухонии “Osstem” ҳаби “Коллапол КП”.

Матни пурра

Боргирӣ кардани мақола дар PDF

Версияи пурраи мақола дар формати PDF

Феҳристи манбаъ

  1. Богомолов АД, Бородулина ИИ, Чернигов ВВ. Современные взгляды на этиопатогенез, диагностику и лечение одонтогенного верхнечелюстного синусита. Научно-практический журнал Института стоматологии. 2021; 3(92):69-71.
  2. Джураева ШФ, Рахимов ЗК. Эпидемиология верхнечелюстного одонтогенного синусита и принципы лечения пациентов в стационарных условиях. Интегративная стоматология и челюстно-лицевая хирургия. 2022; 1(1):50-54.
  3. Крюков АИ, Гуров А., Черкасов ДС, Чернышева АО, Ковалева МД. Современные концепции диагностики хронического одонтогенного верхнечелюстного синусита. Российская ринология. 2023; 31(2):137-143.
  4. Артюшкевич АС. Одонтогенный гайморит. Причины возникновения, особенности лечения. Современная стоматология. 2019; 4:10-12.
  5. Кабак СЛ, Саврасова НА, Мельниченко ЮМ, Журавлева НВ, Мехтиев РС. Морфометрическая характеристика верхнечелюстной пазухи взрослых людей по данным конусно-лучевой компьютерной томографии. Известия Национальной академии наук Беларуси. Серия медицинских наук. 2021;18(1):7-15.
  6. Горбачева ИА, Донская ОС, Попов АА, Сычева ЮА. Одонтогенный синусит – мультидисциплинарная проблема. Российская оториноларингология. 2021; 20(1):27-34.
  7. Díaz-Olivares LA, Cortés-Bretón Brinkmann J, Martínez-Rodríguez N. Management of Schneiderian membrane perforations during maxillary sinus floor augmentation with lateral approach in relation to subsequent implant survival rates: a systematic review and meta-analysis. Int J. Implant Dent. 2021;7(1):91. https://doi.org/10.1186/s40729-021-00346-7
  8. Долгалев АА, Трубушкина ЕМ, Дотдаева КР, Куценко АП. Метод устранения ороантрального сообщения верхнечелюстной пазухи. Голова и шея. Российский журнал. 2022;10(2):41-48.
  9. Храмова НВ, Махмудов АА, Гафуров ЗА. Характеристика ятрогенных одонтогенных гайморитов. Стоматология. 2021; 100(4):123-126.
  10. Кривопалов АА, Глазьев ИЕ, Коркмазов МЮ, Пискунов ИС, Егорова ОА, Донская ОС. Место лучевой визуализации в дифференциальной диагностике одонтогенного верхнечелюстного синусита. Современные проблемы науки и образования. 2023; 6:5-10.
  11. Fadda GL, Succo G, Moretto P, Veltri A. et al, Endoscopic endonasal surgery for sinus fungus balls: clinical, radiological, histopathological, and microbiological analysis of 40 cases and review of the literature. J. Otorhinolaryngol. 2019;31(102):35-44.
  12. Kato S, Botticelli D, De Santis E, et al. Sinus mucosa thinning and perforation after sinus augmentation. A histological study in rabbits. Oral Maxillofac Surg. 2021;25(4):477-485.
  13. Gunther V, Yasenchuk Y, Chekalkin T, Marchenko E et al, Formation of pores and amorphous-nanocrystalline phases in porous TiNi alloys made by self-propagating high-temperature synthesis (SHS). Advanced Powder Technology. 2019;30(4):673-680. DOI: 10.1016/j.apt.2018.12.011.