Аннотация
норасоии такрории баъдитаваллудии ҳалқамушаки рудаи рост (РПНАС - НТБҲРР) сабаби маъмул беихтиёрии наҷосат дар занон буда, ҷараёни клиникии гуногун дорад. Ҳадаф - муайян намудани нишондиҳандаҳои клиникӣ ва лабораторӣ барои фарқгузории шаклҳои такрорӣ ва омехта аз шакли резидуалӣ ва арзёбии аҳамияти ташхисии онҳо.
Дар тадқиқоти мушоҳидавии якмарказӣ (2021-2026) 86 зан (18-45 сола) бо нишонаҳои беихтиёрии наҷосат, ки на кам аз 6 моҳ пас аз таваллуд давом мекард, ворид шуданд. Шаклҳо: такрорӣ (n=28), резидуалӣ (n=22), омехта (n=36). Синну сол, шумораи таваллудҳо, индекси массаи бадан (ИМТ), гемоглобин (Hb), магнийи хуноб (Mg) ва шкалаи Векснер баҳогузорӣ шуданд; нишондиҳандаҳо ҳамчун Me [Q1-Q3] пешниҳод гардиданд. Аҳамияти ташхисӣ бо ROC-таҳлил ва интихоби остона аз рӯйи индекси Юден муайян карда шуд; барои қоидаҳои остонаӣ OR бо озмоиши дақиқи Фишер ҳисоб гардид.
Байни шаклҳо аз рӯйи синну сол, паритет, шкалаи Векснер, Hb, Mg ва ИМТ фарқиятҳои муҳим ошкор гардиданд (p <0,05). Барои фарқгузории шакли омехта аз резидуалӣ, шкалаи Векснер дақиқии баланд нишон дод (AUC 0,941; остона> =12; ҳассосият 83,3%; хосият 95,5%) ва Mg низ нишондиҳандаи баланд дошт (AUC 0,939; остона <=0,71 ммоль/л; ҳассосият 86,1%; хосият 86,4%). Барои фарқгузории шакли такрорӣ аз резидуалӣ, Mg пешсаф буд (AUC 0,934; остона <=0,72 ммоль/л; ҳассосият 85,7%; хосият 86,4%), инчунин синну сол (AUC 0,881), шкалаи Векснер (AUC 0,880) ва Hb (AUC 0,860). Комбинатсияи қоидаҳои остонаӣ бо фенотипҳо робитаи нишон дод.
Нишондиҳандаҳои рутинӣ дорои аҳамияти баланд барои стратификацияи мебошанд. Тадқиқоти проспективӣ ва тасдиқи берунаи остонаҳо зарур аст.
Калимаҳои калидӣ
Матни пурра
Боргирӣ кардани мақола дар PDF
Версияи пурраи мақола дар формати PDF
Феҳристи манбаъ
- Агабекян НВ, Селихова МС. Комплексная оценка состояния тазового дна у первородящих женщин в отдаленном периоде. Академическая публицистика. 2021; (5): 580–589
- Аносов ИС, Ерышова ТА, Хрюкин РЮ, Фоменко ОЮ, Харламочкин ЕС, Титов АЮ. Предикторы развития анальной инконтиненции у пациентов с перианальными поражениями при болезни Крона. Колопроктология. 2025; 24(4): 62–70. DOI: [https://doi.org/10.33878/2073-7556-2025-24-4-62-70](https://doi.org/10.33878/2073-7556-2025-24-4-62-70)
- Беженарь ВФ, Дикке ГБ, Глухов ЕЮ. Недостаточность тазового дна. Терапия на основе достижений науки и клинической практики. М.: АБВ-пресс; 2021. 468 с.
- Богданов АВ. Отдалённые результаты комбинированной пластики ректовагинальной перегородки с использованием сетчатого импланта у больных нижним ректоцеле. Колопроктология. 2025; 24(3): 79–86. DOI: [https://doi.org/10.33878/2073-7556-2025-24-3-79-86](https://doi.org/10.33878/2073-7556-2025-24-3-79-86)
- Гарманова ТН. Реальная клиническая практика лечения послеродовой анальной инконтиненции в России. Хирургическая практика. 2020; (4): 48–56
- Клинические рекомендации «Недостаточность анального сфинктера». Общероссийская общественная организация «Ассоциация колопроктологов России». Москва; 2021. 62 с. URL: [https://cr.minzdrav.gov.ru/recomend/183_2](https://cr.minzdrav.gov.ru/recomend/183_2)
- Коваль МВ, Бодунова ЛА, Митягина ЯР, Росюк ЕА. Ультразвуковая анатомия тазового дна у рожавших и нерожавших женщин. Вестник СурГУ. Медицина. 2023; 16(1): 8–13. DOI: 10.35266/2304-9448-2023-1-8-13
- Кузьминов АМ, Фоменко ОЮ, Мухин ИА и др. Функция анального сфинктера после геморроидэктомии. Российский журнал гастроэнтерологии, гепатологии, колопроктологии. 2019; 29(3): 18–24
- Мухаббатов ДжК, Туразода МС, Сафолова ФМ, Хайрова ГХ, Мирзоева НДж. Диагностика, профилактика и лечение послеродовой недостаточности анального сфинктера в сочетании с недержанием мочи. Вестник последипломного образования в сфере здравоохранения. 2025; (3): 59–69
- Новик АА, Ионова ТИ. Руководство по исследованию качества жизни в медицине. 4-е изд. М.: РАЕН; 2021. С. 126–153
- Маркарьян ДР, Лукьянов АМ, Гарманова ТН, Агапов МА, Кубышкин ВА. Послеродовое анальное недержание. Состояние проблемы. Хирургия. Журнал имени Н.И. Пирогова. 2022; (6): 127–132
- Муравьев АВ, Линченко ВИ, Муравьев КА, Чумаков ПИ, Петросянц СИ, Оверченко ДБ, Галстян АШ, Ефимов АВ. Тактика хирургического лечения при повреждениях анального сфинктера. Колопроктология. 2017; (2): 52–54
- Токтар ЛР, Оразов МР, Ли КИ и др. Травма промежности в родах и её последствия. Акушерство и гинекология: новости, мнения, обучение. 2020; 8(3): 94–99
- Фролов СА, Одарюк ТС, Подмаренкова ЛФ и др. Хирургическое лечение больных недержанием кишечного содержимого. Хирургия. 2014; (14): 27–33
- Щерба СН, Савченко ЮП, Половинкин ВВ. Способ профилактики нагноения послеоперационных ран после леваторопластики. Колопроктология. 2014; (4): 51–55
- Ezquerra-Durán A, et al. Diagnostic accuracy and inter-rater reliability of three-dimensional high-resolution anorectal manometry (3D-HR-ARM) in the diagnosis of obstetric anal sphincter injuries (OASIs): a feasibility study. Neurogastroenterol Motil. 2025. DOI: 10.1111/nmo.70090
- Okeahialam NA, et al. Clinical grade of obstetric anal sphincter injuries and prediction of mode of birth recommendations: a 20-year retrospective analysis. BJOG. 2025
- Borycka K, et al. Detection of obstetric anal sphincter injuries using machine learning-assisted impedance spectroscopy: a prospective, comparative, multicentre clinical study. Sci Rep. 2025